ИНСТИТУТ ДРУШТВЕНИХ НАУКА



АКАДЕМИЦИ

Академик Михаило Марковић

Mihajlo Markovic CV

Рођен је 24.фебруара 1923. у Београду. Другу београдску гимназију завршио је 1941. године. Учествовао је у Народно ослободилачкој борби и био је капетан ЈНА. После рата, завршио је студије филозофије на Филозофском факултету Београдског Универзитета. За асистента на Филозофском факултету је изабран 1951. године, а за предавача две године касније. Докторирао у Београду 1955. године на тему „Формализам у савременој логици“, а 1956. на Универзитету у Лондону са темом „Појам логике“. Од 1963. године био је редован професор, а од 1966. до 1967. године и декан Филозофског факултета. Са Факултета је, као „политички неподобан“ суспендован 1975., а отпуштен 1981. године. У Центру за филозофију и друштвену теорију Института друштвених наука је радио од 1981. до одласка у пензију 1986. године.

Држао је предавања на бројним универзитетима у Европи, Америци, Мексику, Јапану. Почасни докторат наука добио на Универзитету у Лунду, у Шведској. Био је ко-председник Међународне хуманистичке и етичке Уније, подпредседник Међународне Уније за истраживање будућности, члан Међународног филозофског института у Паризу, био је главни уредник часописа Praxis International и друго.

За дописног члана САНУ изабран је 1963. године, а редовни члан је постао 1983. године. Био је заменик секретара Одељења друштвених наука (1985-1989), а секретар истог Одељења од 1998. до 2001 године. За члана Председништва САНУ је изабран 2002., а потом и за представника САНУ у Међународној академској унији у Бриселу. Био је активан и у академијиним радним телима: Одбор за филозофију и друштвену теорију, председник; Међоодељењски одбор за заштиту животне средине; Одбор за проучавање становништва; Група за уставноправна питања; Међуакадемијски одбор за филозофију и друштвену теорију; Одбор за Речник појмова из области ликовних уметности; Међуодељењски Одбор за људска права и националне мањине.

Био је почасни доктор Универзитета у Лондону, а добитник је највиших признања: Седмојулска награда СР Србије, 1962. (за дело "Дијалектичка теорија значења"); Октобарска награда Београда, 1989; Медаља за храброст; Орден заслуга за народ 3 реда; Орден братства и јединства 2. реда; Орден рада 3. реда.


Главна дела:

  • Формализам у савременој логици, Култура, 1957
  • Дијалектичка теорија значења, Нолит, 1961
  • Хуманизам и дијалектика, Просвета, 1967
  • Преиспитивање, Српска књижевна задруга, 1972
  • Dialektik der Praxis, Suhrkamp, 1968
  • From Affluence to Praxis: philosophy and social criticm, The University of Michigan Press, 1974
  • The Contemprorary Marx. Essaѕs on Humanist Communism, The Bertrand Russel Peace Foundation, 1974
  • Self-Managing Socialism (vol. I, II, edited by Branko Horvat, Mihailo Markovic, Rudi Supek), International Arts and Sciences Press, 1975
  • PRAXIS : Yougoslav essays in the philosophy and methodology of the social sciences (edited by Mihailo Marković and Gajo Petrović), D. Reidel Publishing Company, 1979
  • Democratic Socialism: theory and practice, The Harvester Press, St. Martin’s Press, 1982
  • Филозофски основи науке, САНУ, 1981
  • Слобода и Пракса, Завод за уџбенике и наставна средства, 1997
  • Друштвена мисао на граници миленијума, Службени лист СРЈ, 1999
  • Преминуо је 7. фебруара 2010.